Intervju sa Suzanom Miljković – profesorom razredne nastave iz OŠ „Kralj Petar I“ iz Niša, jednom od šesnaest najboljih edukatora izabranih na konkursu Udruženja Živojin Mišić za 2015. godinu

12784393_756784004455912_116330457_n

Danas smo u poseti bili na jednom „domaćinskom“ času. Kod učiteljice koja neguje,   poznaje i poštuje svoje učenike, brine o njihovom razvoju. Koristeći sva znanja i iskustva stečena u životu predstavlja model koji učenici mogu da slede. Psihološka edukacija omogućila je ovoj učiteljici celovit pristup detetu. Zato ne čude priznanja i zadovoljstvo njenih sadašnjih i bivših đaka. Ako ste budući ili sadašnji vaspitači, roditelji ili profesori, pronađite u njenim odgovorima ono što vas može voditi u daljem razvoju i karijeri:

  • Suzana, kako se postaje najbolji edukator?

Odgovor: To je proces za koji je potrebno malo više vremena. Da li si najbolji, to je relativno pitanje. Verovatno, među ostalim kolegama postoji još puno njih koji odlično rade, tako da se nadam da pored ovogodišnjih i prošlogodišnjih edukatora ja nisam usamljeni primer učitelja koji sa ljubavlju radi svoj posao. Ta ljubav se verovatno i prepoznala.

  • Primetili smo da ste na času odeljenjskog starešine radili jednu psihološku radionicu. Kako učenici prihvataju takve vrste aktivnosti, koje pretpostavljamo znače njihovom razvoju?

Odgovor: Da, radionice prihvataju odlično. Jednom prolikom sam, pred čas odeljenjskog starešine, ušla u učionicu i primetila da sede i ćute. Na moje pitanje šta se desilo, odgovorili su da jedva čekaju da čuju šta ćemo raditi danas.

  • Kako ste došli na ideju praktikovanja ovakvih radionica i da li se u ponašanju učenika primećuju promene, kada se na njihovom razvoju radi na organizovan način?

Odgovor: Jako su zadovoljni ovim radionicama. Primećujem da sa pažnjom prate i rado učestvuju u radu. Navode primere iz sopstvenog iskustva, za koje najčešće mi odrasli mislimo da je veoma malo. U odnosu na njihove godine, oni imaju odlično iskustvo, a samim tim i situacije iz kojih mogu da crpu primere i zaključke. Kroz njihove odgovore vidim da najčešće dobro promišljaju, ali da često nemaju načina kako da reše situaciju u kojoj su se našli. Otuda smatram da su im ove radionice dragocene jer u njima pronalaze ideje o tome kako se organizovati i snaći u nekim za njih kritičnim situacijama.

Promene se itetako mogu uočiti, recimo kada su sukobi u pitanju, saznali su šta znači produbiti sukob, a šta razrešiti konflikt, tako da im to pomaže da se lakše snađu u situaciji koja im je nametnuta od drugih. Radionice ove vrste im omogućuju i da život oko sebe posmatraju iz drugog ugla, sa razumevanjem, sa izvesnim kritičkim stavom sa određenim saznanjima koja im pružaju više mogućnosti za njihov zdrav i bezbedan život. Uče se fleksibilnosti i divergentnom mišljenju.

  • Koliko razvoj učenika utiče na vaš razvoj. Pretpostavljamo da obrnuto sigurno važi?

Odgovor: To je, naravno, simultani proces. Skoro sam im pričala anegdotu iz mog porodičnog života: kako sam naučila veoma pametnu stvar zahvaljujući savetu moje ćerke, koja je nešto starija od njih. Stara je i dobro poznata izreka da možemo učiti uvek, svuda i od svakog, samo ako to želimo. Tako i ja od njih sazanajem i učim. Njihove potrebe, kretanja u društvu i nauci me takođe nagone da se i dalje samoedukujem.

Naš poziv to od nas i očekuje. Moj način shvatanja života i mog poziva podrazumeva interakciju sa mojim učenicima kako bi rezultati i mog i njihovog rada bili što bolji. Volim da učim i dalje i trudim se da to prenesem i na njih. Trudim se da oni pre svega postanu kvalitetni ljudi koji mogu da zdravo vode svoj život i koji mogu doprineti svom društvu na bilo koji način. Naravno, ističem da je ljubav prema stvaranju i napredavanju ključna stvar za njihov uspeh.

12825468_758447984289514_543518684_n

  • Koje preporuke biste dali našim čitaocima ukoliko su već roditelji ili se pripremaju za tu važnu ulogu u svom životu?

Odgovor: Upravo sam rekla da je moj ključni pokretač ljubav prema deci i poslu kojim se bavim. To je i moja preporuka i roditeljma i budućim kolegama. Tolerancija i smirenost, strpljivost i istrajnost u zahtevima koje postavimo pred decu su ključni za uspeh u radu sa njima. Njima je iznad svega potrebna podrška i jako je važno u svakom detetu prepoznati njegove jake strane koje treba izgrađivati, a ostale razvijati.

Saradnja sa roditeljima je još jedan ključni momenat koji doprinosi uspehu dece i njihovom pozitivnom stavu prema školi, drugovima, učenju pa na kraju i njihovom pozitivnom stavu prema samom sebi.

  • Da li ste, kao majka i supruga menjali nešto u svom životu kao rezultat  psihološkog i profesionalnog razvoja?

Odgovor: Naravno, promene su ključna stvar u razvoju svakog pojedinca. Naš celokupni život i iskustvo koje stičemu su ustvari promene koje ne primećujemo odmah, ali koje posle izvesnog vremena nađu svoje mesto gde će biti primenjene.

  • Kao učiteljica, koje tehnike učenja preporučujete našim čitaocima kao najdelotvornije?

Odgovor: Smatram da ne postoji idealna tehnika. Jednom učeniku ili generaciji nešto mnogo više odgovara nego drugom. Izbor zavisi i od nastavnog gradiva. Ne mogu se sve lekcije i svi predmeti učiti na jedan isti način. Naprotiv, često se sa učenicima dogovaram o tome kako žele da nešto uradimo, naučimo, ponovimo. Mislim da je i to jedan od važnih momenata koji doprinosi njihovom uspehu jer se oni tada osećaju kao učesnici samog procesa. a ne kao pasivne jedinke kojima je dosadno i sve moraju da prihvate zdravo za gotovo.

U suštini, poznato je da je učenje veoma složen proces i da se sa rastom i napredovanjem dece i on menja. Važno je prilagođavanje njihovom potrebama i razvojnim karakteristikama. Jedna od tehnika koju rado prihvataju su mape uma koje im olakšavaju učenje. Na ovoj  slici možete videti i nastavne materijale koje sam sama kreirala za potrebe nekih časova. Uz njih deca takođe lakše uče.

12809989_756780461122933_1326826882_o

  • Odaberite jednu poruku našim čitaocima za kraj današnjeg druženja.

Odgovor: Dalaj Lama je izrekao divnu stvar: „Podeli svoje znanje sa drugima. To je put da postaneš besmrtan.” Znanje ima svoju vrednost samo ako se umnožava. Naš poziv nam to omogućuje. Deci ne treba davati samo lekcije koje se tiču nastavnog gradiva. Oni su jako ponosni na svoje učitelje i to treba iskoristiti da ih naučimo mnogim lekcijama života koje će im verovatno biti od većeg značaja nego neki detalji iz nastavnog gradiva. Recimo, ja i danas komuniciram sa mojim bivšim učenicima.

To su sada zreli ljudi, koji su fakutetski obrazovani i koji se rado sećaju nekih životnih pouka koje sam podelila sa njima i za koje kažu da su im bile značajne. Ne retko me i sada konsultuju, traže savet, razgovaraju sa mnom kao sa nekim od koga i dalje očekuju istu snagu i podršku kao kada su bili moji đaci. To je veličina i lepota mog posla u kome uživam dok radim i kom se nesebično predajem. Smatram da će svaka generaciji iznedriti bar jednog “naučenjaka”, jednog uspešnog čoveka sa velikim “Č” zbog kojeg ovaj posao radim već dvadeset šest godina sa velikom ljubavlju. Jer decu ne možete da varate. Oni su odlični psiholozi. Oni vam prilaze otvorenog srca i osećaju sve.

12784586_756778057789840_2111978620_n

Pitali smo Suzanu, učiteljicu velikog srca, ono što je nas najviše interesovalo, a vi je pronađite ako želite da od nje učite.

Na njenom blogu nađite mnogo praktičnih saveta za rad sa decom:

https://suzanamiljkovic.wordpress.com/

Možda i u svojoj okolini imate dobre edukatore koji vam mogu preneti veštine koje možete upotrebiti u vaspitavanju svoje dece ili u sopstvenom razvoju.

Autor intervjua:

Mirjana Kokerić

Licencirani kouč O.L.I. metoda

https://mirjanakokeric.wordpress.com/

Još zanimljivih članaka pronađite klikom ovdje!

Preporučujemo da posjetite turističko informativni portal www.posjeti.ba


0 Comments

Komentariši

Avatar placeholder

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Mini Cart 0

Your cart is empty.