Da li su vas nekada čudile promene mišljenja ili osobina drugih ljudi? Jeste li to doživljavali kao njihovu prilagodljivost ili kao manu koju prezirete? Šta mislite, da li je fleksibilnost neophodna da bi se upelo u životu? Da li ona znači biti “beskičmenjak”, “ljigavko”, onaj ko se okreće “kako vetar duva”?!
[umetnime]
Često imamo nedoumice oko toga da li je dozvoljeno promeniti svoj stav ako se realnost promenila, da li je moralno da svojom promenom na neki način izneverimo okolinu i da li se rigidnim držanjem uopšte moguće uklopiti se u društvo i uspeti u njemu?!
Šta je to prilagodljivost?
Prilagodljivost ili fleksibilnost omogućava osobi savitljivost u životu. Ona ne dozvoljava da se osoba kruto drži određenih obrazaca i načina ponašanja i razmišljanja, jer su životni uslovi promenljivi. Savijamo se, ali ne pucamo zato što smo fleksibilni. Najbolji stav za život je kada osoba može čvrsto da stoji na svojim nogama i bude fleksibilna kada naiđu životni problemi i životne oluje.
U ranom razvoju čoveka možemo videti bebu koja plače kada joj nisu zadovoljene potrebe: kada je gladna, žedna, kada joj je hladno, kada je nešto boli ili kada želi da je mama uzme u naručje. Ako majka i druge odrasle osobe zadovoljavaju potrebe bebe, ona neće morati naglo da razvija svoju prilagodljivost. Međutim, u slučaju hendikepa, ili nekih drugih problema zbog kojih odrasli ne odgovaraju na bebine potrebe zadovoljavajuće, ona počinje da se prilagođava uslovima sredine. Beba želi da preživi i svoje akcije usmerava ka tome. U interakciji sa roditeljima ona uči kakvo ponašanje se najviše isplati. Učvršćuje ponašanje koje će joj obezbediti da preživi. Neke bebe odustanu od toga da traže, i ta odluka ostavlja duboke tragove u duši.
Kasnije se u toku života dete prilagođava u odnosu na frustracije koje život nosi. Optimalna doza frustracije je neophodna za pravilan razvoj deteta, a preterana doza frustracije može dovede do blokiranja inicijative ili do odustajanja od borbe. Detetu je potreban i koristan protivnik u roditelju, u odnosu na koga će dete meriti svoje snage, u odnosu na koga će odlučivati dokle će ići u svojoj borbi, a kada će se prilagoditi. Tu su i prirodne potrebe deteta za ogledanjem, da sebe ogleda u odraslima, takođe i za blizanaštvom tj, potreba da bude kao drugi i da drugi budu kao on. Sa jedne strane se gradi individualnost, a sa druge prilagođavanje okolini. Oba smera su potrebna kako bi izrasli u odraslu osobu koja je socijalno biće koje je izgradilo individuaciju i separaciju.
Promene u toku života
Svet se menja, pa se tako i naši planovi i strategije moraju menjati ako želimo da uspemo u bilo kom segmentu života. Fleksibilniji ljudi su uspešniji jer “kruti” ljudi pucaju pod naletom životnih oluja. Nalet snažnog vetra slomi krutu granu, dok će se fleksibilna saviti ali i vratiti na svoje mesto kada oluja prođe. Fleksibilni ljudi sebe procenjuju prema rezultatima. Sujeta, potreba da se bude u pravu, dobre namere koje su imali vezano za nešto što rade, sve to za njih nisu razlozi zbog kojih ne bi videli da nešto što rade ne daje željene rezultate. Zbog toga su uspešniji od rigidnih ljudi. Uspešni ljudi su spremni da priznaju grešku. Ne dozvoljavaju ni da ih okolnosti slome ili unište njihove životne ciljeve. Osim fleksibilnosti oni imaju još jednu važnu osobinu: odgovornost. Biti odgovoran znači imati adekvatan odgovor na zahteve situacije. Imaju objektivnu procenu stvarnosti, sposobnost da se proceni koji odgovor na situaciju će dati najbolje rezultate. Ogovornost je i spremnost da se takav odgovor pruži.
Prilagodljivost i odgovornost su neophodne, rekla bih na svim životnim poljima i u svim životnim dobima, s tim što ih ne smemo mešati sa “gubitkom sebe”. One nam pomažu da u toku svog života ostvarimo svoje životne ciljeve zadržavajući i negujući samopoštovanje i poštovanje prema drugima.
Tipovi ličnosti i adaptilnost
Adaptilniji su ljudi koji imaju dovoljno izgrađeno samopoštovanje, oni koji su prepoznali svoju autentičnu ličnost, ne sumnjaju u svoju dobornamernost i svesni su svojih želja i ciljeva. Oni koji imaju svest o realnosti života, te mogu da usmeravaju svoje koračanje kroz život prema svojim ciljevima, uz uzajamnost sa drugim ljudima.
Adaptilnost ne treba mešati sa manipulativim ponašanjem jer manipulatori svesno ili nesvesno manipulišu drugima ili situacijom misleći da sebi obezbeđuju korist. Problem je što u tom procesu oni manipulišu i sobom, svojim sposobnostima, ne razvijaju se, već žive na račun drugih. Zavisni su jer se “kače” na osobine drugih ljudi time što ih iskorišćavaju reaktivno ne razvijajući svoje sposobnosti.
Prilagodljivi ljudi nisu “beskičmenjaci” koji se menjaju kako vetar duva. Oni imaju “kičmu”, ali im je kičma fleksibilna. Kada vide da nešto što rade nije efikasno, spremni su da priznaju grešku, da promene pristup ili da počnu ispočetka.
Povodljivi ili koristoljubivi ljudi odbacuju svoje osnovne životne principe i etičke standarde da bi ostvarili korist po svaku cenu i na najlakši način.Takva korist može biti privremena, materijalna, poslovna, ali često nije celovita. Na nekom polju osoba će patiti, ako ne svesno onda psihosomatski jer je izneverila svoju autentičnu ličnost.
Povodljivi ljudi idu linijom manjeg otpora, dozvoljavaju “sili” da ih slomi i uništi njihove ciljeve. Na neproduktivan način se opiru. Često ne umeju drugačije, jer misle da je pretvaranje, ulagivanje, povlađivanje drugima jedini način ponašanja koji im može obezbediti ljubav drugih. Misle da će ih drugi odbaciti ako pokažu čvrst stav i drže se svojih principa.
U životu je često drugačije, mada oni toga nisu svesni jer u iskustvu iz detinjstva često imaju roditelje pred kojima su morali da potskuju svoje želje da bi dobili prihvatanje i ljubav. Drugi, stariji, veći su bili bitniji. Tako i kao odrasle osobe nastavljaju da traže lažne autoritete pred kojima bi se povinovali, na čija mišljenja bi pristajali bez sopstvene moralne procene. Postaju reaktivni umesto proaktivni.
Granicu možemo povući između toga da li svoj život živimo proaktivno. Da li pokrećemo akcije koje nas vode ka razvoju, pri tome uzimajući u obzir i uslove života. Reaktivna osoba mora da se povinuje i deluje nam prevrtljivo, dok se proaktivna osoba, koja ima inicijativu prilagođava situacijama ne gubeći iz vida sebe, svoje potrebe, drugu osobu i njeno dostojanstvo.
Prednost prilagodljivihljudi
Ljudi koji rade na sebi, koji se razvijaju, uče se i fleksibilnosti, asertivnosti, da uz poštovanje sagovornika zadrže svoje dostojanstvo, prilagode se uslovima života i rada, a da pritom ne “izgube kičmu”. Neuspeh se dešava svima u nekom trenutku, i on je sastavni deo života, samo što fleksibilni ljudi lakše uče iz neuspeha i nastavljaju svoje kretanje ka uspehu i dostizanju ciljeva.
Narcistički tipovi ljudi sebi ne smeju da dozvole neuspeh, pa ne žele sebi da ga priznaju, prave se da se nije ni desio, ili ga pripisuju drugome.
Deblokiranje
Detinjstvo i način vaspitanja imaju veliku ulogu u tome kakve ćemo odrasle osobe postati. Međutim, tu je i naša volja, naš urođeni temperament, pa mogućnost učenja i razvijanja sposobnosti. Svaka blokirana sposobnost može se i odblokirati i otkočiti uz rad i vežbanje. Uz hrabrost, kao spremnost za nadvladavanje straha, i strast za životom, lako možemo razvijati i prilagodljivost, kako bi nastavili svoj put ka uspešnijem i srećnijem životu.
Mirjana Kokerić, Nacionalno sertifikovani kouč
www.mirjanakokeric.wordpress.com
0 Comments